Archive for the ‘Црква’ Category

Свети Симеон Богопримац 16.фебруар

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Свети Симеон Богопримац

16.фебруар

Овај свети старац живеше у време цара Птоломеја Филаделфа одликовавши се великом мудрошћу и познавањем Божанског Писма, те због тога би уврштен у седамдесеторицу знаменитих, који су преводили Библију (Свето Писмо) са јеврејског на грчки језик. Обављао је овај праведни и побожни старац савесно свој посао, али када дође до пророчанске реченице: „Ето, девојка ће затруднети без мужа и родиће сина“, помисли да је нека грешка, те хтеде избрисати речи које су написане. У том тренутку јави му се анђео Господњи, који му рече да поверује у оно што је написано и да ће се када дође време сам уверити у то. И заиста тако и би, јер када Пречиста и Преблагословена Дева Марија донесе Сина свог, Исуса Христа у храм Божији, по промислу Божијем нађе се ту и свети Симеон, који би прозван Богопримцем јер узе од ње Младенца на своје руке. Испуни се реч анђела Господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види Месију. На тај догађај чекао је он веома дуго, можда и предуго и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју Господу у 360 години овоземаљског живота.

Овај праведни и свети старац, свети Симеон Богопримац данас се код нас сматра заштитником деце.

Тропар (глас 1):

Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Симеуна Богопримца су:

Цвијетић

Свети Симеон Столпник 14. септембра

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Свети Симеон Столпник

14. септембра

У земљи Кападокији, у селу Сисану, живели су благочестиви супружници, Сусотион и Марта, родитељи Светог Симеона, који је био васпитан у хришћанском духу. Још као дете, одлазио је у цркву, а након службе одлазио би он на неко усамљено место и своје слободно време проводио је у молитви. Напустио је родитељски дом веома рано отишавши у манастир, где се свима покоравао и служио, живећи строго, узимајући храну само једном седмично. Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона… И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: „Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе“.

Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник. Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36…), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророшства. Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши. Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава. Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише. Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде.

Тропар (глас 1):

Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и бесплотних житељству сиј в тјелеси, Симеоне оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Симеуна столпника су:

Ђуричић

Свети Ћирило и Методије 24.мај

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Свети Ћирило и Методије

24.мај

У време када су владали иконоборни цареви, Лав Јерменин, Михаил Травла (или Балба) и син Михајлов, Теофил; живео је у граду Солуну високородан и богат човек, по имену Лав и његова супруга Марија. Имали су два сина: Методија и Константина, који у монаштву доби име Кирил (Ћирило).

Подарише, ово двоје благочестивих људи свету два светила и просветитеља словенских земаља. Старији брат, Методије, из почетка је служио у војсци, као и отац његов, па пошто се показа као добар и храбар, цар га унапреди у војводу и посла га у једну словенску покрајину (Славинију), где он научи словенски језик и упозна таштину житејских брига у време цара Теофила, који стаде гонити православне хришћане због поштовања светих икона. Те он, након десет година остави војводство, оде на Олимп и замонаши се. Одабрао је службу цара небескога, војујући против невидљивих непријатеља – злих духова.

Његов млађи брат, блажени Константин, још од самог свог рођења пројављиваше нешто необично. Још као дојенче не хтеде јести туђег млека, сем мајчиног, што се показа родитељима његовим као знак са неба, те се они заветоваше од његовог рођења да ће од тада живети као брат и сестра. Научили су га читању и писању књига, зашто је био јако обдарен и поврх свега богоугодном животу, упућујући га у духовну мудрост. Када одрасте, придружи се свом старијем брату, Методију и замонаши се.

На молбу Хазарског цара Кагана, цар Михаил посла ову двојицу богоугодних монаха да проповедају хришћанство, те они успеше да убеде најпре самог цара Кагана, а потом и све остале да је хришћанство права вера која води ка вечном Животу и спасењу. По повратку у Цариград, саставили су словенску азбуку, која је у себи садржала 38 слова и почели су са превођењем црквених књига са грчког на словенски језик.

Одазваше се и на позив кнеза Растислава да дођу у Моравију и да проповедају Јеванђеље и уче народ хришћанској вери. Истовремено преведоше црквене књиге и разделише их свештеницима да уче и шире Јеванђеље и даље у народу.

Одатле одоше у Рим, одазвавши се на папин позив, и ту свети Ћирило умре, 14. фебруара 869 године. На захтев његовог брата, Методија, сахрањен је у Цркви Светог Климента у Риму. Од тог дана, па све до данас, почела су се дешавати многа чудеса; исцељивали су се болесни, како духом, тако и телом. По лику његовом израђена је икона пред којом дан и ноћ, непрестано пале се свеће и узносе хвале и молитве Богу који прослави блаженог Ћирила, и све оне који га искрено љубе и моле му се са искреном вером.

Методије се, након тога врати у Моравију и настави са ширењем вере међу Словенима, све до своје смрти, 6. априла 885 године, а његове мошти беху сахрањене у Саборној Цркви у Велеграду. Требало би напоменути да се он одликовао даром пророчства. Његово започето и незавршено дело, наставили су његови ученици са Светим Климентом на челу. Прешавши Дунав, стигли су у Македонију (Охрид) и ту су продужили започети посао браће Ћирила и Методија, ширећи веру и писменост међу Словенима.

Тропар: (глас 4):

Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја.

Фамилије које у Шимановцима славе свете Ћирила и Методија су:

Ћетковић

Свети Великомученик Харалампије 23. фебруара

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Свети Великомученик Харалампије

23 фебруара

Овај велики светитељ био је епископ у Магнезији. Живео је у време цара Септимија Севера, који је био свирепи прогонитељ хришћана.

Не плашећи се гонитеља својих он је слободно проповедао хришћанску веру, те је због тога био много гоњен и мучен, али све те муке олако је подносио, као да су се дешавале неком другом а не њему самом. Живом су му одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери јер он благосиљаше мучитеље своје увек истим речима: „Хвала вам браћо моја, што остругавши моје старо тело ви обновисте дух мој за нови, вечни живот“. Ништа га није могло уплашити, нити натерати да напусти Христа и веру Његову. Угледајући се на њега и његову издржљивост, многи прихватише хришћанску веру, а међу њима и кћерка незнабожачког цара Севера, Галина. Због тога се разгневи цар те нареди да се овај свет човек, Харалампије, погуби. Приликом свог погубљења, он још једном узнесе молитву Богу, да опрости људима све грехе њихове и да им подари здравље и душевно спасење.

Пострадао је овај мученик за Христа Бога нашег 202 године. Његово тело сахранила је царева кћерка, Галина, по свим хришћанским обичајима, а његове свете мошти поштују хришћани широм света. Глава овог светитеља чува се и дан данас у манастиру Светог Архиђакона Стефана на Метеорима у Грчкој. Нема сумње, да овај непобедиви и несавладиви мученик Христов посредује за цео свет пред Богом, коме стоји са десне стране престола и својим молитвама моли Бога за све нас и опроштење свих наших грехова.

Тропар (глас 4):

Мученик твој Господи Харалампије во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.

Светог великомученика Харалампија у Шимановцима слави:

Земљорадничка Задруга

Усековање главе Светог Јована 11. септембра

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Усековаље главе Светог Јована

11. септембра

Свети Јован Крститељ и претеча Господа нашег Исуса Христа, својом смрћу је претходио добровољној смрти Спаситеља нашег. Пострада овај светитељ за време цара Антипа, сина старог цара Ирода убице Витлејемске деце, због своје проповеди у Галилеји. Осудио је Свети Јован овог цара зато што је отерао своју закониту супругу, кћерку арабског цара, убио свог брата Филипа и узе његову жену. Учинивши све то, светитељ му не отрпе те га изобличи пред свима. Уплаши се осрамоћени цар, те га баци у тамницу, али не смедоше га погубити, јер га многи сматраше за великог пророка. Братова жена, Иродијада која и учини све то, уплаши се пророчких речи те наговори своју кћер, Соломију да од цара Ирода на дар затражи светитељеву главу. И не могавши одбити, Ирод, очаран њеном лепотом и заносном игром учини што му би затражено и погуби Јована, а главу његову изнесе пред присутне госте. Плашећи га се мртвог, Иродијада није дозволила да му се глава састави са телом, него се сахрани одвојено од тела.

После тога, сви виновници овог гнусног злочина завршише трагично. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху (јеврејски празник), а празнује се 11 септембра и тог датума је установљено празновање због тога што је подигнута и освећена црква, коју су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена у част и захвалност овом угоднику Божјем.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе Усековање главе светог Јована Крститеље су:

Лазаревић

Вертепи: комплетан текст са песмама

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Послушајте:
1. Рождество - Рождество

ВЕРТЕПИ ПЕВАЈУ ОД УЛАСКА У ДВОРИШТЕ И КУЋУ:

Рождество Tвоје, Христе Боже наш,
возсија мирови свјет разума,
в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја,
Тебје клањатисја, Солнцу правди,
и Тебjе вједјети с висоти Востока,
Господи, слава Tебје.

ИРОД: (црвени), (долазак Ирода који удара сва три цара по сабљама) Хазбој, ја сам цар Ирод и појемже цар Ирод и судија Јерусалима. Слишам збори дјела ваша, одкуда сте вас двије трије царевје, куда путешествујете, коме дари на поклон носите и како име је ваше?

МЕРХИОР: (плави), (Мерхиор удара сабљом Ирода) Име наше акош царе знати, ти имадеш нас овако звати, цар Мерхиор, Гашпар и Валтезар то су три вертепоношца који злато лију и из миро Христу дар на поклон носе.

ИРОД: (Ирод удара сабљом Гашпара) О каква је ово друга лоза, круне ми царства мојега, зар то може бити ко бездах Новака. Хазбој, и једини Ирод изабран за монарха пред ким и небо и земља трепти сва од мојега стра.

ГАШПАР: (црни), (Гашпар удара сабљом Ирода) Хазбој, ја сам цар Гашпар, ја се пишем од арапске стране љуте, незнабожац мене роди, мене сјајна звезда води, (показује сабљом исток и запад) од истока до запада младом цару се походити и њему се поклонити дар принети маленом од дјевице рођеном.

ИРОД: (Ирод удара сабљом Валтезара) Ањесја боју видјеста мене претабоју, добри, здрави и сјевери бићу вама страшан и ужасан.

ВАЛТЕЗАР: (жути), (полу гласно шапуће Гашпару и Мерхиору) Ој цареви друзи изволите мене саслушати, чудо превелико што ћу вам казати, ове ноћи около поноћи, хазбој, виде јуноша прекрасна, сунце месец не облистајусја и на то им рече: Необратите се на Ирода цара лажљивога јер је Ирод преки у свом царству, он ће нама дете погубити!

ИРОД: Крените се на пут да идете, да нађете то рођено дете и када га ви нађете тамо са гласима, дођите овамо да га и ја дарима даривам, да га видим и да га целивам. (сва три цара окрећу се леђима на Ирода) Зар надамном још неко да влада слаба им је та њихова нада, погубићу на ма сместа цара док се врате ова три владара.(цареви се окрећу према Ироду, клекну на једно колено, погну главе и сабље поставе у висину чела)

Уви, уви мене пречаснога да не могу с миром поживјети и чешкијем градом управљати, пропаде ми град са свију страна ради чисти чешких берзијана, јер кад мени зора забијели бео данак кад ми засвијетли оваки ћу вама савет дати: саветнике и старце сазваћу, учинићу благи дан са вама небили се младенац пронашо смрћу вере своје, (мало оштрије) па зар ви не знате да и небо и земља трепти све од мојега стра.

МЕРХИОР: (Мерхиор удара сабљом Ирода) Ој Ироде, Ироде ти царе Јудејски, сав је народ сад у руци твојој, жертва гњева зар то може бити, ал пред Богом треба одсек (Мерхиор поново удара сабљом Ирода) дати. Имо би ти доста говорити у зле мисли теби уклонити, ал те видим да ме мрко гледаш (сабљом дотакне груди Ирода) а о томе ништа и не мислиш. (поново удара сабљом Ирода) Ал ево ти још једаред кажем да се манеш ти те твоје мисли, можеш душу ти на грех извести, ако ли нам погубиш младенца, над ким мислиш царе царство оставити? ( на знак Ирода сви сабље стављају у футроле)

Послушајте:
2. Витлејеме славни граде од Бога - Витлајему славни граде од Бога

Витлејеме славни граде од Бога, од Бога
Највећи си ти од града свакога, свакога.
Јер из тебе нам изађе Војвода, Војвода
Исус мили Давидова порода, порода.
Марија га чиста дјева породи, породи
И у јасле она Њега положи, положи.
Достојно се она Њему поклања, поклаања
И весељем срца свога поздравља, поздравља.
Ти си нада превелика свег света, свег света
Народ Тебе од давнина већ чека, већ чека.
Мада лежиш у јаслама на слами, на слами
Ти царујеш на небесма над нами, над нами.

ГУБЕ УЛАЗЕ ПО ЗАВРШЕТКУ ПЕСМЕ ВЕРТЕПА:

ТЕОДОР: Христос се роди драга браћо моја, ви ту јете и пијете, мене старца и губавца у то друштво не зовете. Торба ми је трезна, глава ми је празна, наточте ми једну чашу вина, из оџака тих сувих сланина и дајте ми једно плеће макар било и ждребеће и кереће, магареће само нек је понајвеће, што у моју торбу може ући још сам кадар на свом рамену повући.

Имам и ја једног брата Станка мало већег од тог вашег банка, густа му је брада до појаса, за њим каса девет љутих паса. Оди, оди брате Станко, разабери за ме малко, јер ја сам ти у јакој страхоти.

СТАНКО: Месец сија, мене губа вија. Пустио сам овце у потрицу, што ме зовеш брате Теодоре?

ТЕОДОР: Да те видим како си леп.

СТАНКО: Овци, новци, коњи и волови, то је наше превелико благо.

ТЕОДОР: А ди нам је онај губа стари?

СТАНКО: Осто је у долу овце чува и у дуппп фрулу дува.

ТЕОДОР: Иди га дозови.

СТАНКО: Еј, ехеј деда губа! Ма не чује он ништа, глув је ко топ.

ТЕОДОР: Ма какав поп?! Иди ти њега дозови, или ћу те ождрапти овим штапом.

СТАНКО: Их мене ождрапити ко шугавог коња почешати. Одо ја њега дозвати. Ехеј деда губа, ајде да пијемо вина.

ДЕДА ГУБА: Вина, вина!

СТАНКО: Ено га матори, како сад чује.

ДЕДА ГУБА: Ево, ево деда губе, док не дођох све поломи зубе, док сам врата отворио и шиповку промолио три сам зуба поломио. Једаред сам само пао, та једва сам жив остао. Бака ми је умрла још лане, а ја живим шалај госинојој тане, опет губа губује, добро једе и пије, губи прија киселица и ракија шљивовица, помало и печења.

ТЕОДОР: Уз држлицу.

СТАНКО: Уз преслицу.

ДЕДА ГУБА: Губа нема сина који би му донео из биртије вина. Вина, вина танана јаше губа катана, тера кера кусава па бела.

ТЕОДОР: Одгризеш му реп.

ДЕДА ГУБА: Е то ће мој луди брат Станко. А мене мој луди брат Станко изневери па ми рече: иди ти стари код оваца код шклопаца и код младих јагањаца. А ја само што сам очо и склопио очи моје стадо на једаред скочи. А ја скочи па протрља очи и узе ову моју криву штаку, и натуче ову моју свилену капу што сам је купио код Јоце Чотрље – Тотрље, у Шиду на вашару, па пођох да тражим мог лудог брата Станка. Нигде Станка, нигде се не јавља, моје стадо свуд широм по њивама. Кад ја, а мој луди брат Станко у механи рујно вино пије а за стадо ни брига га није. Пред њиме је чутурица вина и торбица сувих коњских кобасица.

ТЕОДОР; СТАНКО; ДЕДА ГУБА: (са штаповима у руци играју окренути леђа уз леђа) Ој струмице, струмаја. (3-4 пута)

Текст обрадио и додао песме: Шљукић Саша

Вертепи: ко су и шта представљају?

Постављено дана: 09. 06. 2011.

ВЕРТЕПИ:

Шта су вертепи и шта представљају?

Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци са истока. Дакле најпростији и најмудрији овога света.

Пастири су наложили ватру у пећини како би се Јосиф, Марија и дете угрејави па отуда и јесте хришћански обичај паљења бадњака као знак дочекивања Богомладенца. Пастирима је сам Анђео јавио да се родио Спаситељ у пећини.

Но ко су били ови мудраци са Истока?

Они су били цареви из три царства (Персије, Арабије и Мисира), који су у исто време били и научници (астрономи).

Они су приметили чудесну звезду која је наговештавала рођење Исуса Христа као новога цара. Пратећи ту звезду дођоше до Витлејема и звезда се заустави изнад пећине у којој је Исус рођен.

Један од њих звао се Мерхиор био је стар, сед са дугом белом косом и брадом.

Други се звао Гашпар, лица црвена млад и без браде.

Трећи се звао Валтезар лицем црн и врло богат.

Сва тројица су донели дарове новорођеном цару.

Могло би се још додати да су ова тројица мудраца били представници три главне расе људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета.

Персијанац је представљао Јафетите, Арабљанин Семите а Мисирац Хамите.

Тако се може рећи да се кроз њих тројицу цео род људски поклонио Богомладенцу, Господу нашем.

У групи Вертепа поред три пастира (Теодор, Станко и Деда Губа) и три мудраца са Истока (Мерхиор, Гашпар и Валтезар) учествује и цар Ирод који је хтео да погуби Богомладенца бојећи се за свој царски престо. Наредио је мудрацима да се врате кад пронађу новог цара и да му кажу где је да и он може даре однети. Анђео је јавио мудрацима да се врате другим путем да спречи Иродову злу намеру.

То су Вертепи, весници рођења Христовог.

управа парохије

Ш и м а н о в ц и

протонамесник Жељко Кретић

Успеније Пресвете Богородице 28. августа

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Успеније Пресвете Богородице

28. августа

Пресвета Дева Марија, Мајка Божија, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен Исус Христос на чување је предаде светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божије речи. Најдуже времена у молитви проводила је она на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи. И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврил и обавести је да ће кроз три дана бити упокојена, нашта се она веома обрадова. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут одају почаст и дивљење овој Мајци над мајкама, Пречистој Деви Марији. Опростивши се од њих, она предаде свој свет дух Богу. Апостоли се много ражалостише. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, светог Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио ароматичан мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.

Тропар (глас 1):

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Успеније Пресвете Богородице у Шимановцима слави:

Фудбалски клуб Хајдук

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава 24. јуни

Постављено дана: 09. 06. 2011.

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава

24 јуни

1. Свети Вартоломеј апостол. Један од дванаест великих апостола. По свему изгледа, да је Вартоломеј и Натанаил једно исто лице. Удружен са апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом – а за неко време и са светим Јованом Богословом – проповедао Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао мученички. У Јерапољу ови свети апостоли молитвом умртвили су велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осетивши то као казну Божју, многи притрче да скину апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао и на индијском језику Јеванђеље Матејево превео. Затим пређе у Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев Астијаг ухвати Божјег апостола и распне на крст, па му онда кожу одера и најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово хришћани чесно сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у храму. Свети Вартоломеј јавио се у цркви преподобном Јосифу Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао певати песме духовне: „Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!“ Још се јавио и цару Анастасију (491-518) и рекао му, да ће му чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овог великог апостола преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна чудеса.

2. Свети Варнава апостол. Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању Савловом он је овога први увео међу апостоле; а потом с Павлом и Марком проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима. Пострадао на острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен Марком за западним вратима града Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био преписао. Његов гроб је остао непознат неколико векова, но како су многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало „место здравља“. У време цара Зинона и Халкидонског сабора апостол се јави архиепископу кипарском Антиму, и то трипут у три ноћи, и објави му свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је властољубиви патријарх антиохијски Петар тражио да Кипарска црква буде под влашћу Антиохијског престола. Но после Варнаве, би установљено, да Кипарска црква као апостолска буде занавек самостална. Тако је постала аутокефалија Кипарске цркве.

Тропар: глас 3

Апостоли свјатији,молите Милостиваго Бога, да прегрешениј остављеније подаст душам нашим.

(Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим).

Фамилије које у Шимановцима славе свете апостоле Вартоломеја и Варнаву су:

Радосављевић, Арсенијевић, Урошевић, Јовановић, Кецман, Бујила, Живковић Деспотовић и Ђурић.