Archive for the ‘Вести’ Category

ПРОСЛАВЉЕНА „СЕОСКА СЛАВА“ У ШИМАНОВЦИМА

Постављено дана: 23. 08. 2016.

ПРОСЛАВЉЕНА „СЕОСКА СЛАВА“ У ШИМАНОВЦИМА

Само пре десетак дана на састанку у Месној заједници Шимановци, када је обнародован амбициозан план прославе Сеоске славе, многи су с’неповерењем прихватили план, поучени ранијим искуством и вишегодишњим запостављањем обележавања «Сеоске славе». Да подсетимо, скоро пола века ова се манифестација звала «Сеоска Партизанска слава» и «деведесетих» понекад сe називала «Социјалистичка слава». У селу је годинама владала потпуна апатија за општи друштвени живот и сама иницијатива тргла је многе Шимановчане из сна. Почели смо, без много помпе, да међусобно комуницирамо и још важније правимо корисне договоре око организације. Није се без потребе закерало и после дуго времена почели смо једни друге да уважавамо и прихватамо предлоге без резерви и подсмеха.
Дошао је петак, 19.август. 2016., званично први дан «Сеоске Славе», и у први сумрак почео је турнир у малом фудбалу и приредба на подијуму «Летње позорнице». Девојчице из Гимнастичка групе «Топ Џим», вредног тренера и учитеља Маје Радосављевић, приказале су неколико тачака из свог богатог репертоара, са којима је освојиле бројне награде у протеклом периоду. Мини концерт одржала је Теодора Радосављевић, већ афирмисан вокал познат широј јавности. Својим гласом и избором нумера показала је да ће у будућности припадати самом врху поп и рок музике у региону. Затим премијерно наступа шимановачки рок бенд «Вук и три прасета» и «тврдим роком» даје до знања да се на њих мора рачунати у будућности.
Сенку на ведро и славско расположења бацила је послеподневна изненадна акција многобројне специјалне полиције, инспектора и багера који су уклонили бетонску плочу (?) из ново формираног паркића на раскршћу села. Многима није јасно о чему се ту ради, и с’разлогом се поставља питање: Зар то није могло који дан раније или касније, а не баш на дан Сеоске славе насеља !?
У суботу 20. августа. 2016., предвече-за прве ладовине, на кошаркашком терену одиграна је локална кошаркашка утакмица шимановачких ветерана и Првог тима «КК Шимановци».
Мало после 19 часова, на бини Летње позорнице, пред више стотина гледалаца, почео је врло интересантан и богат програм са више десетина учесника. Фолклорни ансамбл шимановачких ветерана представио се са две кореографије и заслужено су добили аплаузе за уиграност и исказану младалачку енергију. Фолклорни припремни ансамбл «Искона» одиграли су такође две кореографије, па иако млади, показали су висок ниво умећа играња. Два талентована дечака, инструменталисти на хармоници Шљукић Михајло и Вук Денић, одсвирали су неколико кола и добили снажан аплауз за квалитет и видан напредак. Дуња Радосављевић, ученица основне школе, одпевала је две песме «Бледи месец» и «Магла пала преко пола Срема» и показала завидан калитет у интерпретацији. Такође, Дуња је успешно дебитовала и као водитељица програма.
У оквиру књижевне вечери «Кићени дивани о Срему», представљен је књижевник Никола Нинковић, из Батајнице са своје три књиге: «Стара сремачка вишњевача», «Приче уз сремачку вишњевачу» и «Кићени дивани». О својим књигама говорио је сам аутор, а Ђорђе Ћирковић, по свом избору, читао је кратке приче из све три књиге. Наступили су и млади рецитатори његове поезије Вук и Ађела Денић, и казивали следеће песме: «Моровић», «Хеј зоро» и «Мој Срем».
Као изненађење вечери, представио се Радивој Прокопљевић Прока, највећи живи песник Срема, Жика Лекић рецитатор, Бошко Маринковић афористичар и Миле Кајалић Кајгана,«Сремачки трубадур» и вечити младић са гитаром. Сат и три фртаља је пролетело у трену и после два биса Милета Кајгане, ово незаборавно вече је успешно завршено. У клубу пензионера настављено је дружење уз богат репертоар Милета Кајгане и тада је пао договор да се већ на јесен направи права сремачка игранка уз старе евергрин Екс- Ју хитове у Дому културе.
У недељу, 21.августа. 2016., од раног јутра на раскршћу, у парку почеле су обимне припреме за дочек многобројних гостију из Срема, Републике Српске и централне Србије, постављен је велики шатор, озвучење, струја, столице и столови за штандове удружења жена, уметника и етно стваралаца.
На Ловачкој шицари већ од десет сати почело је званично такмичење.
Као и ранијих година у 11 часова положени су венци на споменику «Солунским добровољцима» и поред Спомен плоче погинулих Шимановчана у Другом свецком рату, а председник савета месне заједнице Александар Мандић одржао је пригодан говор.
Манифестацију «Културни вашар-Шимановци», свечано је отворио Зоран Војкић, подпредседник Општине Пећинци, и на почетку Ирина Арсенијевић је отпевала химну Србије «Боже правде». Програм је водио млади Слободан Станковић из Пећинаца, и у скоро у два сата представило се више десетина учесника: више фолклорних група, деца рецитатори, каратисти из карате клуба «Срем», гимнастичка група «Топ Џим», вокални интерпретатори Валентина Буила, Теодора и Дуња Радосављевић и Ирина Арсенијевић и рок бенд «Вук и три прасета», сви из Шимановаца.
По први пут, успешно су гостовали глумци КЦ Пећинци: Мерима Радивојевић, Драгана Кнежевић и Опачић Сашка са интересантном представом «Тиквице», у режији Слободана Станковића.
Комисија у саставу Јован Деврња и Александар Мандић после обиласка, прегледа и дегустирања производа са штандова, донели су правичне одлуке и у више категорија уручени су бројни пехари, захвалнице и признања. Тиме је званичан програм ове манифестације завршен, а бројни учесници су развили коло на платоу испред бине.
Уследио је поздрав: -Видимо се и следеће године!
На стадиону ФК Хајдук 1932, одржана је у 16 часова утакмица «Све звезде Хајдука 1932 и ветерана», па су се многи присетили некадашњих успеха клуба.
Око 19 часова на бини у парку одржали су концерт тамбурашки оркестар «Да не умре тамбура» из Шашинаца. Можда, због умора публике и велике запаре, на почетку је било само десетак гледалаца, али убрзо се почео свет сакупљати и попуњавати столице. Иако млади по годинама, чланови оркестра наступају више од осам година заједно и већ сада важе за један од бољих тамбурашких банди у Срему.
Певали смо сви заједно старе народне песме, али и обраде песама Ђорђа Балашевића, Бијелог Дугмета, Апсолутно романтично и Здравка Чолића. На крају уз два биса и снажан аплауз присутни су испратили одличне тамбураше.
Макета будуће «Летње позорнице» била је приказана присутнима прве и друге вечери «Сеоске славе». Изазвала је велику пажњу и добила је много похвала за идеју и изглед. Акција се наставља и после јавне дебате приступиће се конкретним потезима на реализацији овог значајног пројекта за село.
Шта рећи на крају!? Показали и доказали смо свима а пре свега себи, да су Шимановци «село од давнина» и да можемо све-само кад хоћемо! Било је лепо, весело, маштовито, сложно и без иједног инцидента.
Можда, већ следеће године, ако буде изграђен, бар део нове, «Летње позорнице» имаћемо разлога за још веће славље и радост.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

ШИМАНОВЦИ „ЛЕТЊА ПОЗОРНИЦА“-ДА ИЛИ НЕ!?

Постављено дана: 10. 08. 2016.

ШИМАНОВЦИ „ЛЕТЊА ПОЗОРНИЦА“-ДА ИЛИ НЕ!?

Култура није опипљива роба, и не може се купити на пијаци, јер она се ствара вековима кроз образовање, рад, традицију и васпитање. Свако друштво на свету је богато само онолико колико је развијена општа култура. Мале средине код свих народа света, имају велики значај за стање у националној кутури, и што су оне развијеније и цивилизованије, онда је и она јача и квалитетнија.

Наше село, Шимановци одувек је имало традицију културних манифестација и дало је много истакнутих и признатих културних посленика: социолога, сликара, песника, писаца, оперских вокала, певача других музичких праваца, музичара, новинара, енигмата, фолклориста, јавних радника и истакнутих спортиста.

Кулурне манифестације се не могу одржавати на ливади већ треба обновити постојеће и изградити нове савремене објекте у којима ће се обезбедити квалитетни услови за све учеснике. Од општинских структура треба тражити децентрализацију културе, тешње повезивање сеоских удружења и друштава, као и много већа и стручнија улагања у сва села општине. У последњих две ипо деценије у Шимановце се доселио велики број нових становника и било је очекивано да се културни садржаји и капацитети повећају и побољшају. Међутим, десило се супротно и дошло је до потпуног урушавања културе и дерастирања постојећих културних објеката. Село ове величине нема ни једну(!?) традиционалну манифестацију препознатљиву на туристичкој мапи Србије и Војводине. Једино, из периода социјализма, остала је  Еx*-Партизанска слава„, али се данас обележава под именом „Сеоска слава“. Одржава се обично крајем августа, али из политичко-идеолошких разлога је маргинализована, па осцилује у квалитету, садржају и интересовању. Треба хитно и пажљиво одабрати оргиналан садржај манифестације, и сходно томе и нов назив. Пазити да се бар на територији Срема не понавља и затим обавезно конкурисати и ући у туристичку понуду Војводине и Србије.

Ново изабрана власт у МЗ Шимановци, има пун кредибилитет у Општини Пећинци и становници имају велика очекивања у сређивању нагомиланих проблема.

У разговору са много мештана села Шимановаца, дошао сам до закључка, да би требало покренути иницијативу за доградњу и стављање у функцију комплет објекта «Летња позорница» у парку, поред месне Основне школе. Детаљно је прегледан и премерен терен око постојеће бине и затим се приступило изради техничких цртежа, као и макете како би житељима и заинтересованима била олакшана презентација предлога.

Технички опис „Летње позорнице“:

  1. Габаритне мере комплет објекта: Дужина 27(м), ширине 19 (м) и укупне површине P=513м²
  2. Капацитет седишта: Укупно: 232 места. Фиксно степенасто гледалиште-типа амфитеатар са 8 редова по 20 места, укупно 160 места, балкон 32 места и по потреби 20 +20= 40 мобилних места (клупе, столице) испред првог реда. Овај број места је оптималан за потребе насеља као и школских приредби. Будући простор обезбедиће свим гледаоцима сигурност од атмосверских падавина, потпун комфор, прегледност, добру акустику и уживање у аудио-визуелним ефектима.
  3. Позорница-бина: димензија ширине 8 (м) и дубине 6 (м) и висине 4(м) Једним делом ослоњена-везана за армирано бетонске стубове зида школе, а са предње стране на два масивна стуба-решеткаста носача. Носећа конструкција крова израђена од решеткастих носача, са двоводним кровом, покривена лименим покривачем и опремљена сценском опремом: завесама, озвучењем, светлосним мостом и сценским панелима. На горњем фронталном делу  позорнице постављена је маска која својим изгледом подсећа на „старе забате“ по некадашњим кућама у Срему.
  4. Степенасто гледалиште-анфитеатар: Димензија 10м са 15м и висине 3.2м на највишој тачки. Састоји се од 8 бетонско-зиданих степеника-каскада висине 40 цм и ширине 120 цм, а међу-осно растојање седишта је комотних 62,5 цм. Са обе бочне стране гледалишта-амфитеатра налазе се комуникациона степеништа ширине 125 цм, са газиштем од 40 цм и висине 13,3 цм. Кров је једноводан, а кровна челична конструкција израђена је од решеткастих носача и ослоњена на четири масивна решеткаста стуба, преко анкер плоча заливеним у стабилним темељима. Пре почетка радова обавезно урадити прописане статичке прорачуне свих елемената конструкције и темеља. Покривач може бити непрозиран-лимени или полу прозиран-затамњен лексан са припадајућим прибором. На нижем делу крова поставити олуке за сакупљање кишнице и безбедно одвођење ван објекта..
  5. Балкон је димензија 8м са 3,5м, и потпуно покривен, двоводним кровом и са три стране затворен зидом. Отвор према гледалишту треба потпуно да изгледом асоцира на „гонак“, као код старих сремачких кућа. На обе бочне стране степенасто је постављено по 16 седишта у четири реда. На средишњем делу балкона потпуно физички је издвојена контролна соба за управљање аудио-визуелним и осталим сценским ефектима.
  6. Тоалети женски и мушки налазе се испод балкона и у потпуности треба да задовоље тражене стандарде за јавне објекте.
  7. Кантина димензија 3,5м са 3м, налази се испод балкона, опремљена је са фрижидерима, шанком и пар столова, и треба да понуди посетоцима освежавајућа пића, топле напитке и сендвиче (евентуално) у време манифестација.
  8. Магацин-депо, димензија око 3,5м са 12 м, налази се испод највишњег  дела гледалишта-амфитеатра и користи се за смештај столица, кулиса, опреме и прибора везаних за летњу позорницу. Улаз је поред «кантине» и обезбеђен је са металним пуним вратима.
  9. Електро-енергетска просторија налази се испод највишљег дела гледалишта-анфитетра и димензија је око 3,5м са 2м, и у њој је смештен главни електро орман, мерна група и помоћна РТ са прекидачима, склопкама и осигурачима за правилно фунционисање уређаја и расвете комплет «летње позорнице». Улазна врата су метална, пуна и прописно означена.
  10. Ограда летње позорнице. Према општем договору и потребама, може бити изведена као „жива ограда“ или као метална конструкција, и то се може касније реализовати при крају свих радова.
  11. Уређење зелених површина. Због непходних радова четири стара парковска стабла се морају извадити, али одмах по завршетку радова цео простор се може поновном садњом потпуно ревитализовати.

 

Кроз историју села Шимановаца највише су упамћене особе и групе које су оставиле трага у градњи јавних добара и тако променили село и побољшали живот свих мештана.

Пример генерације Добровољаца и Солунских ратника, који су почетком тридесетих година прошлиг века, највише помогали у изградњи «Соколане», данас се зове «Дом културе». Садашњи старији мештани се сећају како су почетком седамдесетих година прошлог века, тадашње руководство села на челу са Мандић Ђорђем и Миланом Ћирковићем, својим савременим идејама, мудром политиком, анимирали и ујединили житење села. У року десетак година Шимановци су препорођени кроз обимне грађевинске радове и по комуналној сређености сврстани у ранг вароши.

Летња позорница је шанса ове генерација мештана да оставе нешто значајно будућим нараштајима, и уз више слоге и заједничког рада, већ следеће године могу се одржавати разне културне приредбе и народне манифестације у Шимановцима.

Предложени цртежи, фотографије и макета «Летње позорнице-Шимановци» су добра полазна основа за стручну дебату, и зато сви заинтересовани треба својим корисним предлозима да помогну у доношењу коначног техничког решења.

Надам се да ће идеја бити подржана од новог Савета Месне заједнице Шимановци и Општине Пећинци и ускоро кренути ка реализацији овог пројекта.

 

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Пс. Макета «Летње позорнице-Шимановци» , књига утисака и мини проспект   биће јавно доступни-изложени током «Сеоске славе» да се житељи што боље упознају.

ИЗАБРАН НОВИ САВЕТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ШИМАНОВЦИ

Постављено дана: 22. 07. 2016.

ИЗАБРАН НОВИ САВЕТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ШИМАНОВЦИ

Читам причу «Орла», француског писца Ги де Мопасана, из 19. века, и одмах на почетку наилазим на кратак пасус у коме је на несвакидашњи начин описана приврженост-љубав према родном крају, мени итекако блиско и срцу мило, и ево одломка за све наше читаоце сајта:

Диван дан! Цело јутро провео сам у трави, пред својом кућом, под огромним платаном(дудом) који све надкриљује, заклања и штити хладом. Волим ову земљу, и волим да живим у њој, јер ми је ту корење, оно дубоко и танано корење што човека веже за земљу у којој су му се родили и умрли преци, које га веже за оно што се ту мисли и што се ту једе, за обичаје и за храну, за домаћи начин изражавања, за нагласак сељака, за мирисе земље, села, па и самог ваздуха. 

Волим своју кућу у којој сам одрастао… 

Склапам очи,…враћам своја сећања у детинство, и мени драго прошло време проведену у Шимановцима међу фамилијом, рођацима, друговима и кумовима. Невероватно, како су размишљања свих људи света једнака, када је упитању искрена љубав према завичају. Дуго,… дуго размишљам, а слике села и предака пролећу ми кроз мисли као суво јесење лишће под ударом изненадне кошаве.

Кад и како је насеље настало треба знати и зато ево кратке историје села Шимановаца за све садашње житеље, заинтересоване и неупућене:

Село Шимановци спада у једно од најстаријих средњевековних насеља у Доњем Срему. На основу указа Угарско-мачванског бана из 1385., извесном Шимонолцу (Simonolcz), важном човеку, наложено је оснивање насеља. Село је лоцирано недалеко од замка., породице Ковалов-Кувалов ( Kwalov-Kövalu) основаног 1274. и налази се поред истоименог рибњака, на благом узвишењу-алувијалној греди. Село је од самог настајања убрајано у насеља средње величине. У турско време било је све време насељено, и спомиње се у дефтерима (пописима) под називом Шимоновци. Почетком 18. века, у краћем периду-око двадесетак година, село губи статус насеља и постаје керечка пустара. Већина становника великог и важног села Керек пресељавају се 1738-39., због великих поплава и потреба војно-граничарске службе, на локалитет старог насеља, и убрзо село добија статус насељеног места под називом Шимуновци. Тада су пресељене породице: Војкић, Тодоровић, Арсенијевић, Петровић, Атанацковић, Урошевић, Радосављевић, Мандић, Ћирковић, Љубинковић, Вујичић, Радивојевић итд. Уласком у Војну Границу 1766., село се нагло шири, добија војни назив-Шанац Шимуновци, строго урбанистички се формира данашњи изглед раскршћа и куће се граде у шору, и већ 1790-91. почиње градња садашње цркве Св. Николе. Број становника се нагло увећава, па на попису 1800. има око 1045.становника и 95 домова. Тада је формирано седиште Војно Граничарска Компаније и изграђени сви пратећи војни и цивилни објекти, и село улази у ред већих и значајнијих насеља Срема. Скоро све данашње старе фамилије пресељене су из Керека, а касније је било досељавања из Старе Србије, Горњег Срема, Лике, Баније итд. Данашњи становници из старих породица су потомци чак 15-16 колена, што се лако може утврдити увидом у сачуване црквене и државне пописе тога времена……      

   

Из размишљања о прошлости села, трже ме резак тресак папира, на астал стижу-скоро слећу, нове «Сремске Новине», и одмах их с’нестрпљењем почињем да  читам.

Наилазим, на помало неочекивану вест, публиковану на страни 12., у броју 2887 од 29. јуна. 2016. Објављени су резултати Општинске изборне комисије за спровођење избора за нове савете Месних заједница, више села: Деч, Сремски Михаљевци, Прхово и Шимановци, а који су одржани у недељу 19. јуна текуће године.

Чланови ново изабраног Савета МЗ Шимановци су:

Зоран Војкић, Александар Мандић, Мирјана Бурсаћ, Томислав Ћирковић, Светлана Илић, Драгољуб Војкић, Ружица Ускоковић, Јован Чавић и Јован Јовановић. 

Људски нормално и демократски исправно је да се прво честита ново изабраним члановима и пожелим им пуно успеха у раду, на решавању нагомиланих и бременитих проблема села Шимановаца.

Било је досад у новијој историји Шим’новаца доста којекак’и и макаркак’и избора и као резултат свега је садашње катастрофално стање у селу. Кад’ се сетим, само пре деценију, бајки о Шимановачком «Ел Дораду» у 21. веку, и неких изјава тадашњих перјаница из власти, т.ј.-самозваних шим’новачки ‘народни’ трибуна, какве су све приче ширили по селу, да ме мука и сад’ припадне. Све док се имало шта продати од народне имовине села, фантазирало се на широко и на дугачко, упропашћивало и арчило се немилице. Тих година неколицина локалних бизм(н)исмена уз подршку локалних политичара и квази менаџера-вашарски’ англера, ведрило и облачило је сремским селима нуз и око ауто пута. Било је свега, а најмање поштења, па сходно бескрупулозној грамзивости, ораторским способностима, личној вештини муљања, многи су се добро «очешали», а сада се куну да кобојаги нису узели ни пристојну сумицу марки и еврића, а уствари стекли су право богатсво.

У броју 760. недељника, „М Новине“ од 13.јула. 2016. на страни 15. делимично је раскринкана само једна криминална афара тешка 2.5 милиона евра. Можда се овај случај нашао на дневном реду истраге, само због покојног Младена Селака, америчког држављанина, јер цео случај може направити нашој власти и држави међународне финансијске и ко зна какве проблеме ?! Какав ће бити ток истраге и судски епилог, још увек је рано било шта закључити! Проблем је, што је свака наша нова власт до сада, само настављала по већ утабаним стазама предходне и скретањем пажње-гурањем проблема под тепих, прикривала озбиљна недела појединаца. Афера „Универзитет Селак“ стара је скоро 11. година, али вратила се нада, да ће и остали марифетлуци доћи на ред и да ће се селу вратити бар део припадајућег новца ?! Када би, само део од те суме био инвестиран у инфраструктуру села значајно би се поправио општи друштвени стандард.

Неки надобудни бивши кадрови покушавају, сада да скрећу пажњу, и траже оправдање,  па злурадо и цинично коментаришу:

Шта ‘оћете, јел’сте тражили демократију, па ето вам је!

Ово нема везе са демократијом и са уређеном правном државом, ово је класично безакоње и хајдучија. Ал’ оставимо то полицији и судовима да расправе.

У последњих двадесетак година ништа значајно није изграђено у селу, иако су се милионске суме евра од продаја шимановачких ресурса слили-уплатили у општинску касу. Оно што људско око види, једино је сређена месна цркве која данас улепшава сеоско раскршће.

Да више не «улепшавамо ствари» ево каква је садашња ситуација у и око села Шимановаца са којом се скоро сви мештани слажу:

  • Друштвене-јавне површине, тј. некадашње сеоске ледине, и добар део сеоског атара продати су за навек и ту се тешко шта може променити-ствар је готова. Међутим, градња и намена будућих индустријских објеката је до сада била без адекватне контроле јавности и становника села, због опасности од прљаве и загађивачке технологије. Очигледно, неразумним политичким одлукама, у неколико наврата проглашене су новим и новим индустријским зонама велике пољопривредне површине земљишта около села, па су се Шимановци одједном нашли опкољени фабрикама и индустријом. Стварен је код људи осећај гета и изолованости од спољнег света. Пласирана је чудна прича у незваничним „бизнисменско-менаџерским форумима„, како је само село Шимановци,  постало сметња ширењу индустријске зоне . Ово су веома озбиљне и застрашујуће слутње које се „лако и брзо“ могу реализовати због пада вредности стамбених некретнина, великог броја старачких домаћинстава и лоших услова живота.
  • Интезиван индустријски и путнички саобраћај ноћ и дан тутњи кроз срце села, загађује ваздух, уништава нашом муком изграђене путеве, растреса стамбене објекте и животно угрожава здравље и живот становника. Ургентна и неопходна је изградња обилазнице и саобраћајног прстена око села. Раскршће села претворити у пешачку зону без саобраћаја. Међутим, те инвестиције нису очигледно приоритет у Општини Пећинци, већ се само узгред спомињу на предизборним флајерима и изборним митинзима да се јавност умири.
  • Дозвољава се градња нестамбеним објектима на породичним парцелама у самом селу и тако је направљена амбијентална противуречност која угрожава и дерастира животну средину. У веома кратком периоду захваљујућу урбанистичком хаосу никле су у самом селу огромне индустријске хале и чудне вишеспратнице, перманентно пропада комунална инфраструктура, јавне површине се несметано руинирају, тротоари се неконтролисано денивелишу, сеоска и околна каналска мрежа је угрожена,…
  • Вода из јавног водовода одавно није за пиће, а не ретко се чује-ни за људску употребу. Како ствари стоје, вода из сеоског водовода добра је само за индустријске потребе и сва досадашња громогласна «проширења» капацитета биле су искључиво за задовољење капацитета нових фабрика. Већ дуже време најављује се изградња фабрике пијаће воде, јер она је кључ за опстанак и здравље становништва, али и то је само део прича из изборне кампање која се рутински исприча и одмах заборави.
  • Еколошка слика насеља је драстично погоршана и одмах треба основати «Еколошку станицу Шимановци» опремљену са одговарајућим уређајима за независну и самосталну контролу загађења ваздуха, воде и земље. Из индустријских оџака испуштају се отровни гасови, на сеоском сметлишту свашта и неконтролисано се спаљује, у земљу се испуштају отровне материје, у ваздуху је повећан смог од саобраћаја, око села никло је на десетине дивљих депонија, прљавштина и смеће су на сваком кораку, и по самом селу. Непходно је извршити масовно пошумљавање рубних и ободних  делова села и свих слободних површина у самом селу, као и слободног простора у индустријској зони како би се ваздух природно филтерисао.
  • Градња обданишта никако да почне, а од првих свечаних обећања, многи клинци су постали већ пунолетни и одрасли људи. Деце у селу, на срећу има, као и слободног земљишта за изградњу лепог, пространог и садржајног обданишта. Размишља ли неко, како је бебама живети испод лименог усијаног крова и на високом чардаку, без дечијег паркића, дрвећа, траве и природе. Наши мали голубчићи знају за ту муку, па дуго и стрпљиво чекају да се матори призову памети- ако је више уопште и имају. И зато чим порасту, лако ће одлепршати негде далеко, не жалећи превише за родним крајем. Срамота…
  • Културно-спортски живот већ дуже време, полако замире и једино повремено фолклорна група организује приредбе. У селу има много талентоване и афирмисане деце и особа, али они своје умеће успешно представљју по другим срединама. Дом културе је запуштен и треба урадити озбиљну реконструкцију саме зграде и проширење сцене, како би се могле изводити и озбиљне позоришне представе и приредбе. Летња бина у парку, поред школе, треба да се догради-адаптира и обезбеди нормалне услове за извођаче и минималан конфор за публику у летњем периоду. Сектор културе у Општини Пећинци треба хитно децентрализовати и равномерно расподелити на сва села, а посебно у Шимановце, зато што је најмногољудније село где постоји традиција и добра посећеност свим културно-спортским манифестацијама. Основати хитно Културни центар Шимановци, проширити библиотеку са читаоницом, формирати спомен кућу-музеј Шимановаца, устројити нове културне манифестације: сликарску колонију, установити етно манифестацију из сремачке традиције и обичаја, музички фестивал, рецитаторско такмичење или нешто томе слично.

Колико ће неко насеље трајати и како изгледати у будућности, зависи и од самих становника и њихове воље, љубави и разума. Митска птица Феникс се дигла из пепела, и ко зна можда ће и Шимановци поново васкрснути из учмалости и узлетети пут старе славе. Остаје нада да ће нова сеоска власт, која има политички кредибилитет у самој Општини Пећинци, водити нашу политику за наше село, а не како је досад било.

Предстоји очајничка битка за опстанак, препород и афирмацију наших Шимановаца у врло тешким временима пред нама. Прочитајте још једном увод са почетка текста и размислите о свему.

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

ПС. Немој да после кажете: -Па, ја ово нисам знао(ла), и терај даље!

ЈУБИЛЕЈ 5 ГОДИНА РАДА САЈТА ШИМАНОВАЦА

Постављено дана: 31. 05. 2016.

5 ГОДИНА РАДА САЈТА

Данас је значајан јубилеј – петогодишњица почетка рада месног сајта и овом приликом захваљујемо се свим старим, садашњим и будућим сарадницима на подршци и помоћи, са жељом да и у будуће још активније пишу прилоге, предлажу новитете, допринесу квалитету информација и повећању броја посетилаца.

Сви заинтересовани за учешће у раду портала могу се јавити на admin@simanovci.rs за више информација.

Прикључите се нечему лепом што остаје генерацијама иза нас и, ево већ пет година, успешно прикупља тренутне и историјске занимљивости из Шимановаца и околине.

Уредништво сајта

 

„ИСКОН ВЕТЕРАНИ“ Шимановци

Постављено дана: 28. 05. 2016.

Одржана је друга манифестација у срцу Срема, смотра ветеранских фолклорних ансамбала са почетком у 19,00 часова у Шимановцима у дому културе у дивном окружењу. Дочекали смо наше госте из десет различитих културно уметничких друштава са око 170 учесника. Одигране су игре из различитих делова Србије, као што су Нишава, Банатске игре, Шумадија, игре из околине Београда и друге.

Посећеност публике је обележила ову смотру и одушевљење је било заиста велико. Шимановчани су били као и до сада предусретљиви и дочекивали су госте онако широких срца. А и гости сви лепи и дотерани. Може се рећи да је ово празник и за очи и за уши.

Смотру су отворили домаћини „ИСКОН ВЕТЕРАНИ“ из Шимановаца са играма из Понишавља.

Други су наступали КУД „Ђидо Вез“ Глушци са играма из околине Београда.

Трећи КУД „Ветерани Златибора“ Чајетина са играма из централне Србије.

Четврти КУД „Абрашевић“ Бачка Паланка играјући Црноречје.

Пети КУД „Рајац“ Љиг Нишава.

Шести Друштво за неговање народне традиције „Аманет“ из Костолца у извођењу Банатске хумореске.

Седми КУД „Пећинци“ Пећинаца са играма из околине Београда.

Осми КУД „Корени“ из Бачке Паланке игре из Црноречја.

Девети КУД „Рудар“ Рудовци шаљива Банатска игра.

Десети Фолклорни ансамбл „Видо Вез“ Богатић игре из горње Пчиње.

Једанаести КУД „Жарко Бановац“ из Бановог Поља – Левач.

Шимановци прославили славу

Постављено дана: 22. 05. 2016.

Празник Преноса моштију светог оца Николаја слави се у Шимановцима као и у већини места у Срему.
Овог 22-ог маја освануло је лепо јутро и радост за све нас шимановчане. Обзиром да је недеља а још више свети Никола летњи наш заштитник сви смо срећнији. Света литургија у нашем светом храму почела је као и обично у 09. часова. Служио је надлежни парох протојереј Жељко Кретић уз присуство пуног храма верника, шимановчана. Да би све било како треба побринули су се Црквени кумови који су припремили славске колаче и славско жито као и ручак за све присутне. По завршетку Литургије и опхода око светог храма освећени су колачи и жита припремљени за овај дан. Кумови ове године за славу били су: Љиљана и Вељко Мандић са породицом, Златомир и Пелка Радосављевић са породицом, Томислав и Нина Видовић са породицом, Вида Миличевић са породицом и Ђорђе Марковић са породицом. По завршеном богослужбеном делу дружење је настављено у сали парохијског дома а да свега буде довољно потрудили су се овогодишњи кумови. Сви гости су били задовољни а ми домаћини још задовољнији. За наредну годину поред досадашњих кумова пријавили су се и Драгољуб Војкић и Добрица Ћирковић. Ово је било добро а надамо се да ће следеће године бити још боље.
Опход око светог храма можете погледати на овом видео снимку.

Додаћемо и фотографије да они који нису били у могућности да буду са нама, бар овако осете како нам је било.

Свим шимановчанима нека је срећна слава.

Радуј се Ангелино похвало рода нашега

Постављено дана: 09. 05. 2016.

Овим речима појало се данас 09. маја на празник свештеномученика Василија Амасијског у шимановачком светом храму. Имају шимановчани велики разлог да се радују. Преподобна Мајка Ангелина у свом походу кроз Срем дошла је у Шимановце. Од раног јутра су почеле припреме за дочек и шимановчани су као добри домаћини све припремили и жељно чекали долазак Мајке Ангелине.

На челу са својим епископом сремским Василијем и свештенством земунског намесништва у 15,00 часова, шимановчани су били испуњени радошћу, на центру Шимановаца дочекали смо мошти светитељке. Мали је био шимановачки храм да прими верни народ који дође на поклоњење моштина. Како је то све изгледало можете погледати на овом видео снимку.

Акатист Мајке Ангелине служио је епископ Василије са свим свештеницима а верни народ колико у храму толико и у порти храма приносио је молитве за здравље, напредак и благослов.

По завршеном акатисту сви су прилазили да се поклоне светим моштима.

Лепоти овог дана допринели су и чланови КУД-а „ИСКОН“ Шимановци својим играма, песмама и рецитацијама. Пуна порта верника је уживала у приредби коју су припремили у част Мајке Ангелине. Значајан допринос овом дешавању, свакако је била фолклорна тачка у извођењу најстаријих играча чланова „ИСКОН – ВЕТЕРАНИ“.

На нашу срећу мошти Мајке Ангелине код нас остају 10. и 11. маја па ће тако и овај извештај бити допуњаван. И ове фотографије су ту да дочарају сву лепоту и радост данашњег дана.

Прође још један радостан дан у Шимановцима. 10. мај цео дан Мајка Ангелина била је са нама шимановчанима. У 09,00 часова служена је света Литургија а служили су: протојереј-ставрофор Милутин Илић из Јакова, јереј Владимир Милановић из Грмовца, јереј Ненад Катић из Петровчића и ђакон Радован Кодић а беседио је прота Милутин. Током целог дана верни народ се смењивао у светом храму како би се сви поклонили моштима светице. Ученици из школе су са својим вероучитељем Драганом Гаврићем и учитељицама и наставницама долазили на поклоњење.

Увече у 18,00 часова служен је акатист Мајке Ангелине а служили су: протојереј Споменко Грујић из Батајнице, протојереј Жељко Кретић из Шимановаца, јереј Недељко Ковач из Деча, јереј Бојан Мијановић из Пећинаца и јереј Слободан Чавка из Сурчина. Присутан је био и јереј Велибор Симић из Крњешеваца.

По завршеном акатисту у сали парохијског дома одржано је предавање на Тему „Бранковићи у Срему“. Предавачи су били Господин Ђорђе Ћирковић из Шимановаца и јереј Слободан Чавка парох сурчински. Све ово је у склопу наше радости што је Мајка Ангелина ту са нама у нашим Шимановцима. Додаћемо мало и фотографија да се види како је то било.

Сутра кад испратимо мошти Мајке Ангелине закључићемо овај чланак.

Стиже и 11. мај срећан дан што је Мајка Ангелина још са нама а тужан дан јер нас данас напушта.

Служена је литургија у 09,00 часова којом је началствовао протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић из Бољеваца, а саслуживали су јереј Перица Влаинић из Јакова, јереј Бојан Нинковић из Угриноваца и ћакон Радован Кодић. За певницом су појали протојереј Жељко Кретић домаћин овог светог храма и јереј Велибор Симић  из Крњешеваца. На крају свете литургије присутнима се поучним речима обратио отац Бојан. Припремљен је и ручак за служашче свештенике.

Недуго затим око 11,30 сви присутни у храму су целивали мошти и опростили се од светитељке, дошло је време да се крене даље. Из светог храма мошти су изнеле четири жене из Шимановаца: Миладинка Кретић (попадија), Далиборка Ерић, Љиљана Мандић и Радица Љубинковић. Мајка Ангелина наставља похођење Срема и одлази за Деч а да до Деча и даље вози свете мошти припала је част шимановачком пароху протојереју Жељку Кретићу.

Надам се да ће нам све што се дешавало за ова три дана бити на спасење и да дуго имамо благодат коју нам даде Мајка Ангелина.

Васкрс у Шимановцима 2016. године

Постављено дана: 01. 05. 2016.

Празник Васкрсења Христовог као празник над празницима слави се данас у Српској Православној Цркви и по целом свету где се држи јулијански календар.

Као и сваке године у Шимановцима на овај дан је свечано како и приличи и треба да буде на овако велики празник. Пост пред Васкрсење и освећење воде по нашим домовима у Шимановцима је само као припрема за Васкрс. Дошла нам је радост празника над празницима.

Од раног јутра верни народ је пристизао своме светом храму. Долазили су многи да се исповеде како би се причестили овог дана. Деца су посебна радост празника па се пред почетак свете Литургије напунио наш храм. Света Литургија коју је предводио шимановачки парох протојереј Жељко Кретић била је радост за све у светом храму. Присутни су од стране пароха упознати са суштином празника Васкрсења, као и са доласком моштију Мајке Ангелине планиран за 09. мај у 15,00 сати.

Сви присутни су донели Васкршња јаја која со освећена и подељена присутнима на светој Литургији. Удружење жена „Шимановчанке“ и ове године су, већ традиционално припремили пакетиће за сву децу у светом храму.

Да добра деца добију поклоне и од зеца погледајте овде:

Припремиле су жене и јаја за такмичење деце, што раде већ неколико година. Лепо време је допринело да после завршене Литургије испуни се Црквена порта шаренилом раздрагане деце. Као и раније подељени су у три групе: деца предшколског узраста, деца од првог до четвртог разреда и деца од петог до осмог разреда и такмичење је почело. Из сваке групе за прва три места подељене су награде.

Из најмање групе треће место је припало Данилу Бошковићу, други је био Милош Шћепановић а титулу најбољег понео је Миљан Вукашиновић.
У групи од првог до четвртог разреда треће место је Мирко Муњиза, друго Магдалена Шљукић док је прво однела Невена Вујановић.
Најстарији су били најозбиљнији и трећи је био Слободан Јовановић, други Слађан Гаврић а изгубили су од бољег, девојчице Анђеле Масникоса.

Како је то све изугледало погледајте:

Кроз фотографије употпунићете доживљај празника, поготово Ви шимановчани који сте тренутно далеко од својих Шимановаца.

Од Господа Вам здравље уз поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ

Врбица у Шимановцима

Постављено дана: 23. 04. 2016.

Празник Врбице је свакако најрадоснији празник за најмлађе шимановчане. Као и сваке године попуни се шимановачки храм са најмлађим својим члановина. Празник уласка Господа Христа у Јерусалим је био радост за све. Људи, жене и деца су Га дочекали са цвећем, палмовим гранчицама и песмом „Осана, Благословен који иде у име Господње“. Данас смо и ми шимановчани имали такву радост. Освећене су припремљене врбове гранчице и подељене свима који су се нашли данас у храму шимановачком. Најмлађима су подељени и звончићи. Најмањи су мало плакали а старији се радовали, њих око 150. Литија око светог храма је спојена а пуна порта малишана је нешто најлепше што Шимановци имају. Молитве Господу Христу смо принели да и у наше домове уђе као што је ушао у Јерусалим. Надамо се да ће кроз ове фотографије и они који нису били данас са нама, осећати се као да су на празник Врбице у својим Шимановцима а који су били да памте и поново дођу.

 

Започело уређење трга Светог Николаја

Постављено дана: 06. 04. 2016.

photo 4

Након доста времена данас су започети радови на уређењу трга Светог Николаја на простору испред фудбалског игралишта поред Дома Културе.

За сада је планирано постављање паркинг места и централног дела трга у коме би Шимановчани могли да уживају.

Шимановци рекламни банер

Твитер


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Ћирилица

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2021.