Author Archive

Завршен састанак са општином поводом укиданја линије 711

Постављено дана: 15. 09. 2020.

Поштовани грађани Шимановаца,

Kао што знате, данас смо у 11 сати примљени на заказани састанак код председника Општине Пећинци, а у вези враћања градског превоза. Састанку су присуствовали: председник Општине Пећинци Синиша Ђокић, потпредседник Општине Пећинци Зоран Војкић и председник МЗ Шимановци Александар Мандић. Делегацију грађана Шимановаца су чинили: Данијела Ћирковић, Стеван Галић, Маја Терзић и Небојша Терзић.
На почетку састанка достављен им је предлог грађана за враћење линије 711, као што можете видети у прилогу.
Представници Оштине су као главни разлог укидања линије 711 навели неплаћање доплатне карте до Угриноваца у износу од 2500 динара како би се смањио трошак средстава који општина издваја за превоз – у износу од 1.250.000,00 динара месечно. Такође, су предлагали алтернативне начине превоза од Шимановаца до Угриноваца, али трудили смо се да инсистирамо на томе да градски превоз нема алтернативу.
Ми смо зато предложитли неке од начина за смањење трошкова Општине, као што можете видети у прилогу.
На наш предлог да се то реши до 1. октобра, они су тражили 3 недеље. За то време свако ће уложити максималан напор да се превазиђе ова ситуација и врати градски превоз.
Господин Зоран Војкић и Стеван Галић су се обавезали да ће разговарати са фирмама о виду суфинансирања превоза. Господин Александар Мандић је дао конструктиван предлог да се обратимо као грађани на још неколико адреса, а они ће разговарати са ГСП-ом као легитимни представници Општине Пећинци.
У току разговора упознали смо их са свим проблемима превозника „Ласта“, како запослених, тако и студената, средњошколаца, спортиста и других.
Овом приликом захваљујемо Александру Мандићу на разумевању о проблемима грађана и давању конструктивних предлога.
У нади да ће се градски превоз вратити у Шимановце,

Захваљујемо се на подршци и саветима господина Ђорђа Ћирковића који није могао присуствовати састанку.

 

Дана, 15. септембар 2020. године
Шимановци
Преговарачки тим:

1. Стеван Галић

2. Маја Терзић

3. Данијела Ћирковић

4. Небојша Терзић

КОНЦЕПТ РАЗГОВОРA У ПЕЋИНЦИМА
ПРЕГОВАРА СЕ О ВРАЋАЊУ ГРАДСКОГ , А НЕ О АЛТЕРНАТИВАМА

ГРАДСКИ ПРЕВОЗ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ:
1. НАЈЈЕФТИНИЈИ ВИД ПРЕВОЗА
2. НАЈВИШЕ ПОЛАЗАКА
3. ТАЧНОСТ ПОЛАЗАКА
4. ВИШЕСТРУКА КОРИСТ КОРИСНИКА ПРЕВОЗА:
ШКОЛА
ЛЕКАРИ
ЗАПОСЛЕЊЕ
СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ
ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ ИТД..
5. ГРАДСКИ ПРЕВОЗ СЕ СВУГДЕ ДОНИРА ИЗ БУЏЕТА (ПРИМЕР ГРАД БЕОГРАД) – ТО ЈЕ ИОНАКО НОВАЦ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

ЗАШТО НЕ ЛАСТА:
1. У ШПИЦУ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА НЕ МОЖЕ ДА СЕ УЂЕ У АУТОБУС (ТРЕБА ПОДСЕТИТИ ДА СУ АУТОБУСИ РЕГИСТРОВАНИ НА ОДРЕЂЕНИ БРОЈ ПУТНИКА)
2. У СЛУЧАЈУ КОВИД СИТУАЦИЈЕ НЕДОПУСТИВО ЈЕ ДА СЕ ТОЛИКО ПУТНИКА ВОЗИ У ЛАСТИ
3. ЛАСТА ТРЕБА ДА ОСТАНЕ КАО АЛТЕРНАТИВА ГРАДСКОМ КАО ШТО ЈЕ И БИЛО
4. МЕСЕЧНА МАРКИЦА ЈЕ 5600 ДИНАРА, 2600 ДИНАРА ЈЕ ЗА ШКОЛАРЦЕ ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ ШКОЛЕ) – ОГРОМАН УДАРАЦ НА БУЏЕТ ПОРОДИЦА СА ДЕЦОМ
5. ЈАКО МАЛИ БРОЈ ПОЛАЗАКА ЛАСТЕ
6. НЕМА РЕДА ВОЖЊЕ ( НЕ ЗНА СЕ КАД ЋЕ ДОЋИ, А У НЕКИМ СИТУАЦИЈАМА И ДА ЛИ ЋЕ ДОЋИ) – НЕ ПОСТОЈИ ВИД КОМУНИКАЦИЈЕ СА ОПЕРАТЕРИМА ЛАСТЕ
7. ЗИМИ НЕМА ГРЕЈАЊА У НЕКИМ АУТОБУСИМА

КАКО ФИНАНСИРАТИ ПРЕВОЗ ГСП
1. НА КОЈИ НАЈМАЊИ ИЗНОС ПРИСТАЈУ ИЗ ГСП-А ДА СЕ ПЛАЋА МЕСЕЧНА РЕНТА
2. ДЕО ПУТА ИДЕ КРОЗ ОПШТИНУ СТАРА ПАЗОВА. С ОБЗИРОМ ДА ЋЕ ПРЕВОЗ КОРИСТИТИ И ГРАЂАНИ И ФИРМЕ ИЗ ТОГ ДЕЛА, ТРЕБА ВИДЕТИ КОЛИКО БИ ОНИ ДОНИРАЛИ ЗА ПРЕВОЗ
3. МЕСЕЧНЕ МАРКИЦЕ: ДОСАДАШЊИХ 2500 ДИНАРА ДОПЛАТНЕ КАРТЕ ДО УГРИНОВАЦА НА МЕСЕЧНОМ НИВОУ ЈЕ НЕОДРЖИВО ЗБОГ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ГСП НАПЛАЋУЈЕ ДОПЛАТУ ОД 2 ДО 3 ЗОНЕ СВЕГА 600 ДИНАРА. МИ ПРЕДЛАЖЕМО ДА ЗАПОСЛЕНИ ПЛАЋАЈУ НАЈВИШЕ 1000 ДИНАРА, А СРЕДЊОШКОЛЦИ, СТУДЕНТИ НАЈВИШЕ 500 ДИНАРА МЕСЕЧНО. ЦЕНА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ НЕКА БУДЕ СИМБОЛИЧНА – 200 ДИНАРА ЗА МЕСЕЦ ДАНА ИЛИ НЕКА БУДЕ НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ (400 ДИНАРА ЈЕ ГОДИШЊА ГСП-А)
4. НАПЛАТУ ОВЕ ВРСТЕ МАРКИЦЕ ТРЕБА ДА ОСИГУРА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ШИМАНОВЦИ ИЛИ ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ
5. НАПЛАТА ПОРЕЗА ОД ФИРМИ СА СЕДИШТЕМ У ШИМАНОВЦИМА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА (СВИМА ЈЕ У ИНТЕРЕСУ).

ПС. Предлог припремили чланови преговарачког тима грађана
из Шимановаца

УКИДА СЕ ЛИНИЈА 711 ДО ШИМАНОВАЦА

Постављено дана: 02. 09. 2020.

УКИДА СЕ ЛИНИЈА 711 ДО ШИМАНОВАЦА

 

Пренесено са званичног фб профила Општине Пећинци

(Среда 26. август.2020).

***

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

Општина Пећинци обавештава грађане да ће од 1. септембра линија 711 Градског саобраћајног предузећа Београд престати да саобраћа на релацији Шимановци – Угриновци.

Разлог за укидање градске линије је недовољан број путника, јер бројне компаније које послују у шимановачкој индустријској зони имају организован сопствени превоз за своје запослене, па је да би одржала исплативост ове аутобуске линије Општина била приморана да из буџета месечно ГСП-у доплаћује 1.250.000 динара, што је дугорочно неодрживо решење.

***

Као “гром из ведрог неба”, стигла је поразна и изненађујућа вест, за већину обичног света,  и зато је изазвала велико огорчење у јавности.

Вероватно, ово необично “Обавештење” се већ дуже времена крчкало у општинско-партијским кабинетима у престолници” у Пећинцима, и само се чекало да прођу “јунски избори”, како се не би “величанствена победа” на било који начин умањила а тиме и задржала јавна радна места и партијскa хијерархија.

Званично “Обавештење” је препуно нелогичних и неразумних образложења, као да се ради о неком секундарној комуналној информацији типа: -“Сутра од 9-12 неће бити воде или струје” или “ Ђубре ће се носити од 10 сати-12 сати”!?

 

Као један од разлога, у “Саопштењу» спомиње се доплаћивање од  чак 1,250.000

динара  месечно ГСП-у Београд, из буџета Општине Пећинци, што свакако треба проверити!? Да подсетимо, продужетак линије 711 од Угриноваца,  прво добрим делом, пролази и кроз Општину Стара Пазова и њихову Радно-индустријску зону. На  “њиховој” аутобуској станици увек има десетак-петнаест путника. Треба проверити, да ли и они партиципирају у тој доплати?

Разлог прекида “сарадње” наше Општине Пећинци са ГСП “Београд”, вероватно је “штедња средстава из благо пренапрегнутог општинског буџета”, а можда има ту и скривених високих политичких игара, и усмеравања новца на неке друге рачуне и пројекте? Пракса је показала, да не може ништа да прође без тог “транге-франге адитива”?! Ко зна, можда ћемо једног дана и то дознати?

Колико је наша општина у предходном периоду била “штедљива и рационална” показије званичан и објављен извештај ДРИ (Државна Ревизорска Институција), од пре пар година, када је формирано преко 64 којекакве (или речено по сремачки “макаркаке”) општинске плаћене комисије и потрошено десетоструко више новца од напред наведене суме. Посебно скандалозно, у том званичном извештају ДРИ, да су највиши општински функционери били у по неколико плаћених, кобојаги комисија, и тако “оприходовали”-не могу касти зарадили, чак милионе динара. Међутим, све се завршило на констатацији тадашњег “финансијско-законодавног стручњака и мага” и до недавно највише котираног увезеног политичара, да је “све било по закону”! Тачка, а можда и запета! Да ли је то све било тако, тек ћемо видети-време ће показати!?.

Такође, новац из општинског буџета трошен је на мегаломанске, неразумне и непотребне тзв. “развојне пројекте” по општини. Више месеци је актуелна скупа изградња фонтане и (пре)поплочавање маленог трга око цркве у Пећинцима, иако за то није било ваљаног разлога. Данима бруји о десетинама “чудних пројеката” диљем наше општине просперитета који се реализују брзином «Муње», са средствима из буџета, највише остварених баш на територији Шимановаца. Последице, таквог “домаћинског и све по закону понашања”, већ осећамо и ово укидање дуго жељене и насушне градске везе са Београдом (боље речено Земуном), је само почетак гетоизације и удара на обичног житеља Општине Пећинци и посебно Шимановаца.

 

Зашто, фамозно “Обавештење” није потписано-да знамо по ком закону-одлуци-уредби, или по чијој вољи, се највеће село са околином доводи у безнадежно стање и евиденту изолацију-гетоизацију становништва од града и насушних животних потреба (школе, факултета, запослења, лечења, културе, спорта, породице, пријатеља,…)?! Велика већина становника нема лични ауто и зато свако одговорно друштво (у нашем случају Општина Пећинци и МЗ Шимановци) треба да обезбеде достојанствен јавни превоз, а не да га урушава и гаси. Стиче се утисак да је “Обавештење” некако склепано и потурено-као “кукавичије јаје”, на званичном општинском фб бук профилу, и то само пет дана пред почетак школске године, на завршетку сезоне летњег одмора и почетку новог радног (јесењег) циклуса,

За непуне три године рада, градске линије 711, житељи Шимановаца и околиних села су се прилагођавали реду вожње ГСП и број путника се стално увећавао. Тако да, тврдња из општинског “Обавештења” о недовољном броју путника није тачна, и само се користи као провидан алиби и квази (о)правдање.

Велики број: запослених, ђака, студената, као и пензионера је раније извадило картице БУС-ПЛУС и уплатило месечне и годишње маркице, па се поставља озбиљно питање ко ће њих обештетити?

У доба “Короневируса” сигурно је дошло до смањења путника, али то не сме, и није меродавно мерило за оцењивање тренутног стања у јавном превозу.

Ситуација у целом свету због пандемије је оцењена као привремена, али преовладава  препорука да “живот не сме да стане”! Такође, и највиши наши званичници у власти државе исто говоре и апелују на становништво, да наставе нормално са животом уз дужну пажњу и одговорно понашање.

Продужетак линије 711 од Угриноваца до Шимановаца, није само везан за постојеће фирме у индустријској зони, већ могућност и за неколико хиљада обичног света-житеља да задовоље легитимне животне потребе у граду и оклини. Мора се нагласити, и то да је линија 711 поред директне везе са градом, такође и ефикасно повезала Општину Пећинци и њена села са осталим доњо сремским селима: Угриновцима, Батајницом, Добановцима, Сурчином и допринела општем цивилизацијском напредку друштва.

Очекујем(о) да се пећиначко општинско руководство: прилагоди, уразуми и повуче једнострану одлуку, и хитно седне за преговарачки сто са ГСП “Београд” и са забринутим народом-за сада.

Потписивање петиције је у току, и сигурно оваква скандалозна одлука неће проћи мирно код становништава Шимановаца и околних села.

 

Житељи, подржите петицију, и захтевајте од ваших политичких представника да  што пре изнађу позитивно решење за јавни превоз.

Уколико се оглуше, како већ знају, идемо даље, и нека нам је Бог упомоћ-правда је на нашој страни!

 

01.септембар.2020.

Дан “Д”

Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

 

Прича о Спиридону-Спири Ћирковићу и икони Св. Часне Вериге-Верижице у цркви Светог Николе у Шимановцима

Постављено дана: 30. 01. 2020.

Прича о Спиридону-Спири Ћирковићу
и икони Св. Часне Вериге-Верижице
у цркви Светог Николе у Шимановцима

Породица Ћирковић је једна од најстаријих у насељу Шимановци, од успостављања писаних трагова са почетка 18. века.
У «Домовним пописима» месне цркве у Шимановцима из 1800. и 1871-73., породична задруга Максима и Анне Ћирковић пописана је као «11. нумера». Такође породица Ћирковић, је у ранијим државним пописима села Керек (расељенo је од 1736-38 и већина становника пресељена у Шимановце), увек је била присутна. У почетку презиме је уписано као Кirco (Ћирко јер на лaтинском нема «Ћ»), па затим Ћирков, да би од 1756. придодато «ић», и добило презиме данашњи облик Ћирковић. Исти принцип формирања шимановачких презимена је и код фамилија: Урошевић, Атанацковић, Арсенијевић, Радивојевић, итд.
Многи од вас, запазили су у месној цркви у Шимановцима, икону Св. Часне Вериге у богато украшеном раму већих димензија са уписаним текстом:
*Ћирковић Спиридон, дао урадити 1883*
Сигурно се питате:
-Ко је Спиридон Ћирковић и како је његова породична икона доспела у цркву?
Одвајкада ме је интересовало моје порекло, па сам раније прикупљао податке и урадио породично стабло породице Ћирковић у Шимановцима, и ево приче о Спиридону Ћирковићу. Почећу од његовог деде Антонија (рођ.1789) у фамили познат као Антоније I (Први) Ћирковић.
Антоније I (Први) имао је бројно потомство: синове Јефтимија-Јефту (1819-1871), Негована (рођ.1821.), Марка (рођ.1826), ћерку Драгињу(1829) и сина Милована (1830-1872).
Најстарији син Јефтимије био је добар домаћин, вредан човек, писмен и частан војник у војно граничарској служби тога времена, и као млад је стекао породицу и изродио бројно потомство-синове: Љубомира-Љубу (рођ.1840 , иначе он је мој наврдеда), Луку (рођ.1842.), Козму-Косту (1845), Спиридона-Спиру (1850) и ћерку Висовку удату Иванић у Огару.
Сва деца су била честита, породична, редовна у цркви и посвећени служби у Војној граници, већ како је то било прописано по законима у царевини Аустро-угарској.
Најмлађи син, Спиридон се истицао у служби и веома млад, као двадесетогодишњак, преузео послове поштанске службе при Војној компанији (гарнизону) у Шимановцима. После развојачења-укидања Војне границе 1871-73, Спиридон преузима пошту и постаје први цивилни управник поште у Шимановцима.
Зграда старе поште, била је на месту данашње Основне школе, и у њој је радило неколико службеника, радника и кочијаша. Пошта је имала неколико пратећих објеката: више канцеларија, спаваоницу, стражару, шупе за поштанске кочије, амбаре и простране штале са неколико пари добрих коња увек спремних за покрет. Шимановачка пошта је била једина у околини и зато је њен значај био изузетан за тадашњу војну организацију и цивилну власт у држави.
Пре неколико година, историчар и лични пријатељ из Кањиже, Сабо Јозеф, пронашао је у државном архиву Угарске запис из 1884:
– Управник поште, Шпира Ћирковић, већ дуже време држи успешно пошту у Шимановцима.
Треба напоменути, да је то била поверљива и велика «титула» у то време.
У црквеним књигама је записано да се Спиридон млад оженијо и добио прво сина Јефту (1871.-1874.), али је као дете рано умро. Затим се рађају ћерке Живана (1874.), Елена-Јелена (1879.) и нешто касније Милена.
Спиридон је био писмен, образован, говорио је више језика, савестан и стручан у свом послу и једно време живи и ради-службује у Угарској-Будимпешти, па се крајем 19. века враћа у Шимановце и Земун.
Био је познат и признат у «Земунском срезу», и имао је добре пословне и политичке везе. Спиридон Ћирковић и Жика Стојковић постају 1900. начелници Општине Шимановци и као заступници у локалној скупштини у Земуну, афирмишу своје насеље и реализују велике и значаје радове у самом селу. Завршене су важне цесте према Војки-Старој Пазови и Ашањи-Купинову, тротоари поред кућа су поплочани-патосани квалитетном циглом, извршено је сађење калемљених дудова по шоровима и друмовима око села, у школама се уче деца калемљењу племенитог воћа, ископани су дубоки канали око села, поправљена је црква, ископано је неколико бунара за пијаћу воду на шоровима, саграђена је нова општинска зграда и трајно доведен лекар-градски физикус Др. Георгије Чучковић , а његова кућа је била данашња (недавно изгорела) кућа Лазе Ћирковића на раскршћу и у месној амбуланти је, по први пут, за стално запослена бабица Агнеса Носек.
Прво се удаје ћерка Живана, у угледну кућу породице индустријалца Коњевића у Земуну-Београду.
Друга ћерка Елена-Јелена није се удавала, али била је музички надарена и свирала је вилолину дуго година у оркестру Народног позоришта у Београду.
Пред Први Светски рат, због потребе државног посла, Спиридон се сели у Загреб, где остаје све до своје смрти. Најмлађа ћерка Милена удала се у кућу Плавшић у Загребу, и тамо изродила два сина Миленка и Божидара. .
После очеве смрти, због гашења презимена, а по старом обичају, Милена је породичну икону «Свете Часне вериге апостола Петра-Верижице» пренела и завештала у месној цркви Светог Николе у Шимановцима.
Наставила је да одржавала породичне везе у Шимановцима, и далеке 1935. поклонила је своју породичну слику са синовима (са посветом), нашем Жики Ћирковићу (синови: Илија-Ика, Бранко-Бане и Сава-Чиле), где сам је и пронашао.
Милена је и после Другог Свецког рата неколико пута писала писма у Шимановце.
Данас, после сто година, о породичној икони се старају живи чланови фамилије Ћирковић из Шимановаца, па нeка тако остане и убудуће.
Слушајући старе дедове и читајући старе списе, написао сам ову животну причу да непадне у заборав као и много ствари до сада.
Данашњим младим, остаје у аманет да наставе да чувају ову породичну и месну реликвију и пренесу је будућим поколењима.

На Часне Вериге-Верижице
29/16. јануара.2о20. Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

 

МИТРОВДАН-8.XI.2019. Јесењи вашар у Шимановцима

Постављено дана: 08. 11. 2019.

МИТРОВДАН-8.XI.2019.
Јесењи вашар у Шимановцима

 

Од раног јутра, звоне звона на цркви и позивају верујући народ на празничну службу. Данас је црвено слово, велики светац, Свети Димитрије Солунски, или у народу познат као Митровдан.
Дан је почео са јесењом досадном кишом, али већ oкo поднева засијало је сунце.
Боље би било да је обрнуто, јер када је вашарски дан најважније је пре подне. У кући, ома после фруштука, сви се лепо дотерају, па родитељи са децом, а бабе и деде са унучићима, у колони по двоје, крећу лагано-али и парадно, према раскршћу. Неко ће прво у цркву, па онда на пазар.
Недељама пред вашар деца се видно «поправе», и буду добра, а за узврат очекују леп поклон-неку играчку и прегрш вашарских слаткиша. Сви имају своје планове, и зато се новци склањају и чувају, како би баш за Вашар свако нешто себи купио. Ваља се-тако су старији, одвајкада диванили.
Ипак, најбоље иде купус за кисељење, јер скоро свака кућа у Шимановцима, баш за Митровдан га купује. Кажу, тако је било од памтивека, па не треба традицију мењати, поготово ако је исправна. Од једног познато произвођача купуса из Ашање, сазнао сам да је већ до десет сати, прод’о скоро целу приколицу-око тону ипо.
У Шорићу-Голубиначкој улици било је седам-осам продаваца, па ви лепо срачунајте кол’ко је тона купуса данас пазарено на вашару?!
Било је свега на вачару, али најмање онога због чега су се кадгод вашари и организовани.
Нема више на вашару домаћих животиња-стоке: коња, крава, свиња, оваца, живине, коза, зецова,…
Нема производа старих занатлија који су бестрагом исчезли, а заменили су их пластика и бижутерија са далеког истока.
Нема ни проводаџија, прија и момака на поседку, удварања са лицидерским срцима, ни вечерње игранке у «Соколском дому» и ноћом сремачке песме по кафанама.
Већ, око подне, народ се разишао, а на пустом раскршћу остао је тек по који папирић и мање гомолице ђубрета.
Већ сутрадан комуналци ће га очистити, и као да ништа није било.

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

АЛО или АЛОУ ШИМАНОВЦИ!

Постављено дана: 16. 08. 2019.

-Ало, Шимановци, …јавите се!
-Ало, …нечујем добро,… везе су очајне!
-Ало, Шимановци,..онда лаку ноћ-спавајте и даље!
-Ало,..ма алоу*, и ти!

Не тако давно телефон и остале везе у МЗ Шимановци су нормално функционисале, али већ одавно су блокиране и ван сваке нормалне функције.
Ајд’ што не ради телефон, интернет, али зашто су „збор или људски међусобни диван“ одавно елиминисани и пресахнули, као наши стари сеоски напуштени бездани.
Недавно у старом чекмежету, пронашао сам, деценију старе „Сремске Новине“, и ево, о чему се тада причало, маштало и очекивало у будућности, у нашим Шимановцима.
Сва наша маштања, су углавном реализована по другим селима Општине Пећинци, а ми смо у међувремену „насађени“ на оптуженичку клупу, и тако „нагужени“ чекамо пресуду већ скоро деценију.

Петпарачке оптужнице типа: „рекла-казала“, „држ’те лопова“, су само допринели растројству села, међусобној неслози и поруги, и као разлог, дошло је до занемаривања Шимановаца од стране општинске администрације.
Питам вас, шта се честито урадило у селу, мислим на општи друштвени стандард, у последњих неколико година?
Ајд’ сетите се, и немој да се стидите, па напишите да се сви подсетимо?
На пример, шимановачки вртић, је више деценијска наша фатаморгана, али ова власт је само пре шест месеци обећала, па се „нешто примирила“, да не кажем попишманила. По селу се већ равнодушно прича:
-Ма стара политичарска прича, или „обећање лудом радовање?
Шимановачки „Дом културе-Соколана“ вапи за озбиљном поправком и као најстарији објекат тога типа у Општини, валда неће дочекати урушавање и нестанак!
Списак проблема и потреба нашег села не би стали ни на десет страна.
Ништа се капитално није радило годинама, па зато радије, ајде да се подсетимо лепих тренутака и догађаја из прошлости.
Имали смо ми некада и светле тренутке из друштвеног живота. Пре петнаест година, тачније 2004,. у сали МЗ Шимановци одржана је вишедневна изложба слика Милана Ђурића из Војке. Били су нам тада, бројни гости из околних села и Београда, а сви ђаци наше Основне школе су организовано посетили изложбу.
Из НИП-а „Политика“ био нам је гост чувени новинар-путописац, Богдан Ибрајтер Тане, и у својој редовној колумни се позитивно осврнуо на изложбу и живот у самом селу.
Из амбасаде Белорусије био нам је гост тадашњи амбасадор и секретар.


Песник, Радивој Прокопљевић Прока, је те вечери премијерно одрецитовао своју, сада надалеко чувену, песму или оду: „О сремској сланини“.
Песник Брица из Голубинаца, војачки тамбураши и група „Времеплов“, школски шимановачки хор под управом Маријане Добрић и Валентина Бујила-тада дете, приредили су свима незаборавно вече.

У старом чланку „Сремских Новина“ опширно, реално и лепо је писано о нашем житељу проф. Мирку Ђорђевићу. Међутим, у последњих неколико година његово име је неоправдано и небјашњиво постало „табу тема“, па грађанска иницијатива за именовање безимене шимановачке библиотеке-с’његовим именом, се очигледно гура у заборав и срамно игнорише. Зашто?


Једина светла тачка у последњој декади нашег села, је наша уређена црквена порта и црква Светог Николе, која истински улепшава раскршће, и враћа наду у наше сиво и запуштено село. Од недавно у порти је постављен прелеп споменик Светом владици Николају Велимировићу.


Ипак, треба мало више волети своје село, па ће и оно тада напредовати.
Зар не!
Шимановчани, па срећна вам наступајућа слава-„Дани Шимановаца“ и будите добри домаћини!

*алоу-узвик који означава када нешто оде до бестрага, или се направи грдна штета.

13. 08.2019. Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Сећање на снимање филма, „Погон Б“ у Шимановцима и једна фузбалска утакмица после

Постављено дана: 17. 06. 2019.

Један старији Шим’новчан, ономад ми дивани, ал’са момачким сјајем у очима:
-Ма какав данашњи „Пинк“, немамо ми ника’ке вајде што је у нашем атару. Али каде је сниман педес’т осме(1958), „Погон Б“, то је био догађај и прави-изистински филм, ….ма браћела, то је био „Холивуд“ ! Познати глумци су пили и веселили се санама уз тамбураше у кафанама код „Ике“ и „Чике“. Павле Вујсић подиг’о шатор у авлији код кафеџије Чике Милошевића, поред кафане, валда да му буде близу, и свак’ дан пабарише са тамбурашима, а „литру Клеке“, само тако смири. Еј, а да видиш глумице, најлепше жене, лепотице тога времена: Љиљана Марковић и Деса Берић. Шта д’ ти кажем, сигур’ се пол’ Шим’новчана заљубило у њи’ ! Да ви’ш само, шта је лепота, шта је женско, имало се ту свашта видути, еее… Сећам се ко данас, кад’ се умивала у раскопчаној кошуљици на сред авлије. А ми дерани и момци начичкали се, извиривамо-бечимо се кроз рупице на платну и капиџику и гурамо с’ожењенима људима, канда би одједаред сви јурнули, и шта да ти кажем мал’га нисмо срушили целог…
Еј, наопако, а дневница за статирање две ‘иљаде, сунце ти јебем жарено, а „копачка“ само пе’сто динара! Једино онај режисер Воја Нановић, наш илегалац у рату, био је код Јове Војкића у бази, здраво нас дрибло и тер’о да по сто пута трчимо и још нас грдио ко нездрав. Јебешга, мало се бунимо, ал’ две ‘иљаде, никад лакше нисмо зарадили у дневници. Остали наши курузи у парлогу, није се ни видо од коровине, а клипови ко дечији кур..ћи, ето да баш не лајем, …и те године ни пол’ котобање нијо било. Једва смо марву изранили до следеће сетве.
Е, мој браћин, и тако, мушки свет два месеца цел’дан на раскршћу фурт пије, лондра, арчи новце и дангуби.
Каде су очле филмаџије, највише су се жене и девојке-удаваче обрадовале и одахнуле…
Поносно су говориле: -Вратили се мушки, јебо и’ отац пусти, из лудиње „Холивуда“, својим кућама, женама, удавачама и сељачким пословима!
Дал’ те, ал’ пре ће бити-следеће године-педес’т девете (1959), окупи се изнова добар део «филмаџијске партије», валда им било лепо, па оправе, како се то каже-ревијалну фузбалску утакмицу, ето да одају пажњу свим шим’новчанима на указаном гостопримству. Као специјални гост, дође нам тада прослављени југословенски фузбалер Милош Милутиновић, шабачки глумац Љубиша Јовановић, и још приде, море знаног и незнаног света, што сведочи ова кадгодашња слика. Од наши’, домаћи, било је ту свакојаког света, неки су само ради сликовања први пут обукли дрес, јел повод је била «ревијална фузбалска утакмица» и пре свега весело дружење.

На слики су следећи Шим’новчани: Светозар Арсенијевић Чикаја, Бандин Радослав, Љубинковић Сава Сила, Стева Марић, Јовица Богдановић, Тома Вујичић, Петар Радивојевић Лебара, дете Срета Љубинковић Бакика, Ђокица Мандић, Максим Радивојевић пекар, Анђелко Грујић, Мирко Ћирковић месар.
Ако смо неког погрешили, разумте нас, сећања бледе, наочаре не помажу, а и дудињара омета и тера по своме!
Захваљујем се Слободану Арсенијевићу Кенди, на уступљеној фотографији.
Било је то неко лепше, веселије, сигурно не богатије време, када се на раскршћу Шимановаца окупљао свакодневно свет из целог села и уз диване, шале, игру и песму проводио незаборавне дане.
18. ун. 2019. Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

Шимановци са висине

Постављено дана: 10. 12. 2018.

Овако наше село изгледа из ваздуха

ШИМАНОВАЧКО ГРОБЉЕ

Постављено дана: 21. 11. 2018.

ШИМАНОВАЧКО ГРОБЉЕ

 

Средином 18. века долази до великих урбанистичких промена у насељима Срема, тако и у Шимановцима. У време владавине царице Марије Терезије почиње «ушоравање села» или планске градње «кућа у реду». Тадашњи геометри, имају пуне руке посла, формирају се шорови, раскршће и парцелишу се плацеви по строгим плановима, а по узору на насеља из горње Угaраске. Забрањена је градња стамбених кућа и објеката, како пише у закону; «дигод ко стигне», и почиње градња планских граничарских кућа, попут недавно обновљене спомен куће у Огару. Локално становништо није благонаклоно подржавало те промене и забалежено је доста противљења и чак инцидената.
Такође доноси се више санитарних закона; прописује се строги поступак после настанка смрти и обавезно сахрањивање на гробљу. За локације гробаља су одабрана места на узвишењима, због близине подземних вода и ван насељеног места.
Шимановачко гробље налази се на узвишењу поред некадашње велике баре богате рибом под именом Добродол, или ређе као Дрободол. Средином прошлог века, огромна бара је исушене копањем система канала, али и данас се старије генерације још увек сећају да је током зиме и спролећа било воде у мањим барицама и чак се ловила риба. У старим топографским картама Шимановаца, све до краја 19. века, уцртавана је велика бара-рибњак, дужине око 1,5 км и ширине око 200-250 м.
На месном гробљу, приликом копања раке, често се наилазило на трагове зидова и старих опека-цигљи, затим на делове рибарског прибора, алата и керамчких судова. То указује да су на том месту, некада давно, живели људи и превасходно бавили се рибарством.
Одмах по отпочињању сахрањивања на месном гробљу староседелачке породице су добиле-заузеле одређен простор, што се види и данас на старом гробљу. Од улаза и главне стазе са леве стране, тачно се зна где је која староседелачка фамилија сахрањивана.
Такође у старом делу гробља, груписани су гробови наших сународника: Словака, Мађара, Рома, Немаца и Јевреја. У самом горњем углу старог гробља сахрањивани су војници из свих периода историје села, али на жалост нисам уочио неко видно обележје. На гробљу су и споменици фамилија које више немају живе потомке, а имали су велики значај у историји села као например: Гудурић, Крстић, Максимовић, Сомборац, Гавриловић, Дивјак, итд.
Обилазећи сеоско гробље са гробером Миланом Јовановићем, уочили смо десетак веома старих споменика који по облику крста и исписаним ћириличним старословенским писмом, потичу са краја 18. и почетка 19. века, и представљају, не само споменик на гробљу, већ и културно добро целог села. Такође много споменика је оборено и већим делом је прекривено земљом и тек када буду очишћени и усправљени знаћемо ближе о времену настанка и више детаља о самој особи.
Ми као мештани села треба да покренемо иницијативу и да заједно са саветом МЗ-е Шимановци, комисијски попишемо и тачно лоцирамо старе споменике. Требало би што пре направити пројекат ревитализације споменика, добити сагласност од општине, затим урадити маркирање-обележавање и касније обавезно оштампати план гробља са информацијама о сваком старом споменику, тј. особи или фамилији.
Многа стара гробља по свету се ваљано одржавају и то је нормалан, културaн и цивилизацијски чин. Има примера да су нека гробља постала и туристичка дестинација, као чувено Градско Вараждинско гробље, које чак остварује и приходе од улазница и каталога.
Верујем, уколико се покрене иницијатива, да би се пријавило и доста волонтера из места, који би својим добровољним радом допринели очувању наше историје и сећања.
21.новембар.2018. Ћирковић В. Ђорђе, овдашњи

 

Тегле

Постављено дана: 16. 11. 2018.

Штагар тегли и теглица…
Кадгод кад’ дође јесен, мајка (баба) је здраво кубурила са теглама, јер у башти кад роди највећи проблем су биле тегле.
Данас, је сасвим другачије време, јер у дућану пазариш зимницу и још ти приде западне тегла занавек.
И тако, по навици, ајд’ да сачувам ову, требаће ми, па ова је баш лепа, а ова што је згодна,… и тегла по тегла, накупило се тога броја се незна.
Е, моја мајка, нема више твоје лепе и благородне баште. Канда је сакривена у травуљини, а ми се изметли у господу, па седи у авто и терај у „Лидл“, ил’ „Родић“, ил’ вамо ил’ тамо.
Кажеду рачунџије, на шору; не исплати се више правити зимницу!?
Јебешга, још напишу трговци и произвођачи на теглама, „органска“, па још опале и добру цену.
Кобојаги, вреди толке новце!?
А на телевизији рекламирају на сва уста и зијају по цели боговетни дан:
„Органска зимница по рецептима наших бака!“.
Само, ко њима још верује? Ја први, не!
Сви ми знамо, да без мотике и стајског ђубрета нема домаће ране и зимнице. Немош више честиту мотику ни на вашару наћи, а марве у целом шору на прсте једне руке могу избројати.
И тако моје тегле чекају, неко друго време, а мајка одгоре гледи и крсти се, е докле смо догурали!

Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

Пето књижевно-сликарско вече у Шимановцима

Постављено дана: 15. 11. 2018.

Пето књижевно-сликарско вече у Шимановцима

Када се нека манифестација одржава пети пут по реду, онда се слободно може рећи да је традиционална, и да заслужује већу и ширу пажњу јавности.
20-ог октобра 2018. у шимановачком Дому културе-Соколском дому, као никад досад, окупило се много посленика културе, али и посетилаца на књижевној вечери под називом «У СРЦУ СРЕМ(А)» .
Организација, као и досад, била је поверена Удружењу жена «Шимановчанке», а модератор и водитељ програма био ја Саша Ђорђевић из Шимановаца.
Програм се састојао из два дела.
У првом су наши књижевници и гости:
Гордана Јовановић Шарић, Радивоје Прокопљевић Прока, Ђока Филиповић, Стеван Видовић Брица, Бранислав Ђинђиновић, Горан Витић, Татјана Маријановић, Бошко Маринковић, Дуња Радосављевић и промотери Жика Лекић и глумац Мића Дудић читали изабране стихове и одломке из својих књига.
У другом делу су деца рецитатори: Маша Ђорђевић, Вук Пековић, Валентина Ковачевић, Ксенија Шарић, Исидора Милетић, Дуња Радосављевић, Анђела и Вук Денић, успешно и надахнуто рецитовали стихове наших присутних песника.
У музичком интермецу учествовали су: вокални солиста Дуња Радосављевић, женска певачка група «Свитац» из Деча и талентовани извођачи на хармоници Михајло Шљукић и Вук Денић.
Ентеријер у етно стилу су аранжирале жене из Удружења «Шимановчанке», а зидове су украсили са својим делима наши сликари:
Гордана Јовановић Шарић, Татјана Маријановић, Благица Флипчевић и Саша Марић.
Треба нагласити да је била и промоција дванајсте по реду књиге Гордане Јовановић Шарић «На крилима загонетке», и пете по реду књиге Ђоке Филиповића «Приче о љубави свакојакој».
Међутим, оне ипак заслужују, да им се посвети посебно књижевно вече са више промотера и извођача.
Искрен да будем, надам се да ће се то ускоро догодити, јер многи присутни су изразили жељу, као и сами аутори.
Вече је био лепо организовано и добро посећено, али неко је ипак недостајао…
Из локалне власти био је присутан председник МЗ Александар Мандић, али нико из Општине Пећинци!?
Такође, примећено је, да из Основне школе из Шимановаца од просветних радника нико није присуствовао!?!?
Било-како било, ипак се надам(о) да ћемо се и следеће године окупити на традиционалној смотри културе, али у «пуном» броју!
Живели!
ПС. Због квара на компјутеру, ова објава је нешто каснила па се овом приликом извињавам свима.
Ћирковић В.Ђорђе, овдашњи

Шимановци рекламни банер

Форум


Маркетинг

Neospindle - IT Usluge I Rešenja Agencija Horizont


Promena pisma

Latinica

Пратите нас


Препоручите нас

Линковање

Ако желите да нас линкујете, наш банер можете преузети ОВДЕ.
Шимановци рекламни банер
Преузимање Банера

Глас Шимановаца

Глас Шимановаца број 1 Глас Шимановаца број 2 Глас Шимановаца број 3
design & development 
by neospindle.com 
all rights reserved 
© 2020.